Vesti

Pod uticajem hipotalamusa, prednji režanj hipofize luči hormon rasta. Ovaj polipeptidni hormon sastoji se od 191 aminokiseline i utiče na rast svih ćelija u organizmu. Pod njegovim uticajem rastu mišićne ćelije, organi, nokti, kosti i sva ostala tkiva. Međutim, specifičnost ovog hormona je u tome što on uzrokuje hiperplaziju, odnosno omogućava učestaliju deobu ćelija, i na taj način dovodi do uvećanja samog tkiva.

Znači, hormon rasta nema neki ciljni organ, već ispoljava svoje dejstvo na svim tkivima u organizmu. Reguliše procesa rasta (rast u visinu), kao i razne druge metaboličke procese. Poremećaj lučenja hormona rasta mogu biti karakterisani njegovim smanjenim ili povišenim lučenjem. Smanjeno lučenje hormona rasta se sreće kod oboljenja hipofize, što za posledicu ima patuljast rast. Patuljast rast može biti izazvan i smanjenim stvaranjem insulin sličnih faktora rasta, kao kod afričkih Pigmeja i Levi-Laron patuljaka.
Povećana sekrecija hormona rasta sreće se najčešće kod tumora (adenoma) prednjeg režnja hipofize. Kod dece i mladih se ovaj poremećaj manifestuje kao gigantizam (džinovski rast), a kod odraslih kao akromegalija.

Hormon rasta se luči tokom celog života, ali najviše u periodu najintenzivnijg telesnog rasta. Podstiče ćelijske diome (mitoze) i sintezu belančevina, čime utiče na rast gotovo svih tkiva. Njegovi učinci su najizraženiji u skeletnom sistemu, tako što povećava dimenzije (debljinu i dužinu) kostiju, sve dok se koštane epifize ne spoje.

Hormon rasta se najviše luči odmah po rođenju deteta. Pubertet je još jedan period kada je njegova sekrecija znatno pojačana. Nakon 40. godine života, nivo hormona rasta u krvi znatno opada. Hormon rasta ne deluje na ćelije direktno, već preko posrednog hormona, IGF-1. Ovaj, takođe polipeptidni hormon se luči u jetri pod dejstvom hormona rasta i on je taj koji dovodi do efekata koji su do sada opisani.

To su bile neke osnove, a sada da se osvrnemo na ono što nas najviše zanima. Kako podstaći maksimalno prirodno lučenje ovog izuzetno moćnog hormona i time poboljšati svoje performanse. Inače, povezanost hormona rasta sa ostalim hormonima u telu je izrazito složena. Ima mnogo različitih teorija i malo kome je to sve jasno do najsitnijih detalja.

Prva i najvažnija stvar — hormon rasta utiče na povećanu sintezu proteina kao i na transport svih nutrijenata u ćelije. Druga isto važna stvar -  hormon rasta vrši mobilizaciju masti iz sala i čini ih momentalno dostupnim za energiju. Zaključak - aminokiseline olakšano ulaze u mišiće pa je njihov rast poboljšan. Masti se koriste za energiju, pa su rezerve glikogena pune što doprinosi boljoj upumpanosti i većoj snazi. Ovo je zaista idealan scenario, to je ono što bi svako poželeo. Dodatno, hormon rasta pomaže ulazak kalcijuma u kosti i na taj način povećava njihovu gustinu. Takođe, utiče na poboljšanje kvaliteta hrskavice, tetiva, ligamenata, drastično poboljšava holesterol (povećava HDL a smanjuje LDL), podmlađuje kožu, daje energiju, ubrzava metabolizam i tako dalje. Zaista puno pozitivnih strana. Veoma je bitno potruditi se da svojim životnim navikama održimo nivo hormona rasta stabilnim kako bi bili zdravi i vitalni pre svega.

Hormon rasta se ne luči konstantno već u pulsevima. Najveći pulsevi su tokom dubokog sna. Zato je kvalitetan, neprekidan san izuzetno bitan. Čim se probudite, makar na kratko, lučenje hormona rasta je prekinuto i potrebno je vreme da se ono ponovo podstakne.

Nedostatak tečnosti u organizmu drastično će smanjiti proizvodnju hormona rasta. Znači, obavezno moramo unositi u organizam dovoljne količine tečnosti, najbolje vode.
Glad pojačava lučenje hormona rasta. To ne znači da treba da ne jedemo ceo dan, već umereno. Nije poželjno jesti dnevo desetak puta. Dovoljno je dnevno jesti 4-5 puta. Osećaj gladi ume da bude koristan i dobar znak.

Kada jedemo, luči se insulin. Insulin obara HGH na nulu. To nikako ne znači da je on loš, već da ova dva hormona jednostavno imaju suprotne uloge i ne bi trebalo da su aktivni istovremeno. Navedena dva hormona imaju suprotne uloge i jednostavno ne mogu biti aktivni istovremeno. Insulin smanjuje šećer u krvi, jer ubacuje glukozu u ćelije. Hormon rasta podiže šećer u krvi, jer otežava ulazak glukoze u ćelije (zato što čuva glikogen a utiče na korišćenje masti za energiju).Znači, ove dve funkcije ne mogu da funkcionišu u isto vreme. Svaki od hormona ima svoju ulogu koja treba biti iskorišćena na pravi način.

Procenat masti u organizmu utiče na lučenje hormona rasta. Niži procenat masti pospešuje lučenje hormoma rasta. To znači da se preporučuje gojaznim osobama, a posebno onim koje imaju problem sa lučenjem hormona rasta, da pokušaju smršaviti.
                                                                                  _____

Celokupni rast od rođenja do kraja adolescencije može se podeliti u tri faze koje se nadovezuju jedna na drugu, sa razičitim činiocima koji utičnu na brzinu rasta.

Rast je najbrži u prva tri meseca posle rođenja. Od rođenja do kraja prve godine brzina rasta i prirasta u težini se progresivno i veoma brzo smanjuje.
Ključni uticaj na brzinu rasta u ovom periodu imaju ishrana i genetski činioci (još uvek nedovoljno poznati). Pothranjenost ili gojaznost u ovoj fazi rasta imaju trajne negativne ili pozitivne efekte na rast u visinu.

Posle treće godine do početka puberteta brzina rasta uglavnom je ujednačena i kod većine dece iznosi 5 - 7,5 cm godišnje, dok je prirast u telesnoj težini 2-3 kg godišnje. Telesna visina zdrave dece trajno sledi određenu krivu („kanal rastenja“). Postoje blage sezonske varijacije u brzini rastenja: nešto sporiji rast u periodu jesen-zima, a nešto brži u periodu proleće-leto.
Presudnu ulogu u održavanju normalnog rastenja do početka puberteta imaju hormoni: hormon rasta i tiroksin/hormon štitaste žlezde. Ishrana je i dalje važan činilac: poremećaji ishrane zbog bolesti (celijakija), gubitka apetita ili siromaštva mogu prouzrokovati zaostajanje u rastu.

Neposredno pred početak puberteta prosečne visine i težine dečaka i devojčica su skoro jednake. Nagli porast brzine rasta kod devojčica nastupa već u vreme pojave prvih sekundarnih seksualnih odlika, obično oko 11.godine i traje do prve menstruacije. Iako dečaci ulaze u pubertet samo 6-8 meseci kasnije, porast brzine rasta kod njih nastupa kasnije, oko 13.godine i duže traje, što dovodi do razlike u visini između odraslih muškaraca i žena. Ubrzo posle sticanja polne zrelosti i spajanja epifiza (zona rasta) dugih kostiju rastenje se završava.

ČINIOCI KOJI UTIČU NA RAST

Genetski činioci. Nasledni činioci, uključujući i etničku pripadnost, uslovljavaju velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, a takođe i velike razlike početka polnog sazrevanja.
Uticaj genetskih faktora postaje dominantan posle druge godine života; od tog uzrasta prati se pozitivna korelacija između visine deteta i srednje visine roditelja. Zdravo dete od treće/četvrte godine do puberteta sledi određenu krivu rastenja koja je u skladu sa visinom roditelja.
Visina je urođena osobina na koju utiču brojni faktori, tako da nije lako da se predvidi genetski potencijal za svaku osobu. Ipak, postoji jaka statistička korelacija između visine roditelja i visine njihove dece - genetski potencijal za rast.

CILJNA VISINA je očekivana visina koju će osoba dostići po završetku rasta. Izračunava se na osnovu pola deteta i visine roditelja.

DEČACI = (majčina visina (cm) + očeva visina (cm) + 6,5) : 2
DEVOJČICE = (majčina visina (cm) + očeva visina (cm) - 6,5) : 2

Rast zavisi od dostupnosti nutritivnih materija neophodnih za energetske i gradivne potrebe. Naročito je značajan unos proteina, posebno esencijalnih masnih kiselina, a za rast su neophodni i vitamini (posebno A i D) i neki mikronutrijenti. Negativni uticaj nedovoljne ili neodgovarajuće ishrane posebno je izražen u periodima brzog rasta, odnosno tokom prenatalnog rastenja i u periodu odojčeta.

Ukoliko pažljivo pogledamo pokazatelje iz tabelarnog pregleda “O.R.A.C” (Oxygen Radical Absorbance Capacity), tabelarnog pregleda: “Ukupni sadržaj aminokiselina i vitamina C u svežim plodovima biljke Goji i ostalom voću” a potom se upoznamo sa obrađenom i objavljenom temom od dana 27.08.2018. godine: “Da se podsetimo ½ MATERIJE KOJE SADRŽE GODŽI BOBICE - bogatstvo nutrijenata”, neće nam biti teško da izvedemo odgovarajući i pravilan zaključak o mogućnosti upotrebe alternativnih načina za poboljšanje odgovarajućeg lučenja hormona rasta, što se naravo odnosi i na korišćenje godži bobica sa svojim blagotvornim delovanjem po ovom pitanju.

Na rast utiču i hormoni endokrinih žlezda. Neposredni uticaj na rast tkiva imaju hormon rasta, tiroksin, insulin, kortizol i polni hormoni, dok su brojni drugi hormoni važni za obezbeđivanje energije i metaboličke ravnoteže. Ključnu ulogu u održavanju normalne brzine rasta tokom celog detinjstva i puberteta ima hormon rasta, a u pubertetu i polni hormoni. Danas su poznati i brojni tkivni faktori rasta.

Deca sa hroničnim bolestima niža su od svojih vršnjaka (bubrežne bolesti, bolesti srca, organa za varenje, krvi, metabolizma, imunodeficijencije, autoimmune i mnoge druge). Oštećenje rasta zavisi od dužine trajanja bolesti, vremena pojave i od prirode oboljenja.

U mnogim zemljama, i u našoj, od sredine prošlog veka uočeno je da postoji stalni trend povećanja visine stanovništva za 1cm za deset godina. Najveći broj naučnika smatra da se radi o povoljnim uslovima sredine - ishrana, vakcinacija, primena preventivnih mera i drugo. Takođe postoji i sekularni trend sve ranijeg početka puberteta.

U cilju otklanjanja dilemma vezanih za poželjnu visinu i težinu dojenčadi i dece, objavljujem Nestle tablicu dojenčadi i dece za oba pola u nadi da će koristiti svrsi.

Uprkos brojnim saznanjima savremene nauke, postoje brojne praznine u poznavanju međusobnog uticaja genetskih, nutritivnih i endokrinih faktora u procesu rasta. Zbog toga je svaki slučaj značajnijeg odstupanja potrebno blagovremeno ispitati posebno od strane lekara pedijatra jer ne postoje univerzalna pravila. Tako naprimer, još uvek nema objašnjenja za relativno velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, kao i odraslih osoba.

_____________________________
Korišćeni internet objavljeni podatci i članci:

• Vikipedije, slobodna enciklopedija.
• Hormon rasta – sve što treba da znate Dusan Petrovic Fitness Education od 18.12.2017. godine.
• Pedijatar objašnjava : “Evo koliko će dete da poraste” dr Olga Stanojlović, pedijatar za sajt Trudnoćaizdravlje od         16.05.2017. godine.
• Nestle tablica dojenčadi i dece - dečaci/devojčice.